Značaj čiste i bezbedne vode za piće nema potrebe da posebno naglašavamo.Kako potrošači postaju sve svesniji vode koju konzumiraju, važno je rasvetliti često neshvaćen parametar: Total Dissolved Solids (TDS), to jest: ukupni rastvoreni čvrsti materijali. Iako se TDS često koristi kao pokazatelj kvaliteta vode, on može biti zavaravajući i ne bi se trebalo oslanjati isključivo na njega pri proceni sigurnosti i kvaliteta vode.TDS se odnosi na koncentraciju različitih neorganiskih i organskih supstanci rastvorenih u vodi. Te supstance mogu uključivati minerale, soli, metale i čak organsku materiju. Tradicionalno, visoki nivoi TDS-a povezivani su s lošim kvalitetom vode, ali stvarnost je ipak složenija.

 

 

Evo nekoliko razloga zašto TDS nije pouzdan pokazatelj kvaliteta vode:

 

Ne razlikuje štetne kontaminante:

 

Mere TDS-a ne prave razliku između bezopasnih minerala i potencijalno štetnih zagađivača. Visoki nivoi TDS-a mogu biti posledica prirodnih minerala poput kalcijuma i magnezijuma, koji nisu opasni po zdravlje. S druge strane, niski nivoi TDS-a ne garantuju odsustvo štetnih zagađivača.

 

Nepotpune informacije:

 

Mere TDS-a pružaju opšti pregled rastvorenih supstanci, ali ne pružaju specifične informacije o pojedinačnim zagađivačima. Da bi se procenila sigurnost vode, neophodno je sprovoditi sveobuhvatno testiranje kvaliteta vode na specifične zagađivače kao što su teški metali, bakterije, pesticidi i hemikalije.

 

Ukus i miris:

 

Visoki nivoi TDS-a mogu uticati na ukus i miris vode, čineći je neprijatnom.Međutim, voda sa niskim TDS-om takođe može imati neprijatan ukus zbog prisustva određenih hemikalija ili zagađivača koji se ne odražavaju u merama TDS-a.

 

Različiti izvori:

 

Nivoi TDS-a mogu značajno varirati u zavisnosti od izvora vode.Prirodni izvori poput izvora i bunara često imaju više nivoe TDS-a, dok destilovana ili pročišćena voda obično ima veoma niski TDS. Ni jedan ekstrem ne garantuje nužno kvalitet vode.

 

Konfuzija u regulativama:

 

TDS nije primarni parametar koji se koristi u regulatornim standardima za kvalitet vode za piće. Umesto toga, postoje specifične smernice i regulative za pojedinačne zagađivače i njihove prihvatljive nivoe u vodi za piće.Iako TDS može pružiti neke uvide u sastav vode, ne treba ga smatrati definitivnim pokazateljem kvaliteta vode. Da bi se osigurala sigurnost i čistoća vode za piće, treba sprovesti sveobuhvatno testiranje kvaliteta vode koje procenjuje specifične zagađivače i pridržava se uspostavljenih regulatornih standarda. Zato su svi PURE. uređaji testirani u akreditovanim laboratorijama u Beogradu, vršeći detaljnu fizičku, hemijsku i mikrobiološku analizu vode, poredeći rezultate vode pre i posle procesa filtiranja u PURE. uređaju. Pogledaj rezultate laboratorijske analize ovde i uživaj u vodi iz naših uređaja bezbrižno.